Cr­no­gor­ski pred­sjed­nik Fi­lip Vu­ja­no­vić sa­op­štio je da se ne­će po­no­vo kan­di­do­va­ti na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma. On je to sa­op­štio na­kon ju­če­ra­šnje sve­ča­ne sjed­ni­ce Skup­šti­ne op­šti­ne An­dri­je­vi­ca.
Na pi­ta­nje no­vi­na­ra „Da­na” da li će po­no­vo bi­ti kan­di­dat za pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve, Vu­ja­no­vić je od­go­vo­rio da ne­će i da je za nje­ga to za­vr­še­na stvar.
– Ne­ću vi­še bi­ti kan­di­dat za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re. S tim je za­vr­še­no. Na­kon is­te­ka mog man­da­ta, oče­ku­jem da će­mo ima­ti pred­sjed­ni­ka ko­ji će bi­ti u afir­ma­ci­ji Cr­ne Go­re i svih nje­nih gra­đa­na – iz­ja­vio je Vu­ja­no­vić.
Nje­mu je pra­vo na pred­sjed­nič­ku kan­di­da­tu­ru na pret­hod­nim iz­bo­ri­ma, odr­ža­nim 7. apri­la 2013.go­di­ne, ospo­rio SDP, ta­da­ša­nji kon­sti­tu­ent vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je, kao i opo­zi­ci­o­ne par­ti­je, ali je Ustav­ni sud do­nio od­lu­ku da mo­že bi­ti kan­di­dat za pred­sjed­ni­ka. Ina­če, Vu­ja­no­vić je dva pu­ta bi­ran na tu funk­ci­ju, 2003. go­di­ne i 2008. go­di­ne, a u pr­vom man­da­tu iza­bran je ka­da je Cr­na Go­ra bi­la u dr­žav­noj za­jed­ni­ci sa Sr­bi­jom.
Osnov­na di­le­ma u ve­zi sa Vu­ja­no­vi­će­vom kan­di­da­tu­rom bi­la je da li se nje­gov dru­gi man­dat ra­ču­na kao pr­vi ili dru­gi od do­no­še­nja no­vog usta­va 2007. go­di­ne, od­no­sno da li je nje­go­va no­va kan­di­da­tu­ra po Usta­vu dru­ga ili tre­ća.
U tu po­le­mi­ku se uklju­čio i pred­sjed­nik Ve­ne­ci­jan­ske ko­mi­si­je Đa­ni Bu­ki­kio, ko­ji je re­kao da ni­je u po­zi­ci­ji da od­go­vo­ri na pi­ta­nje da li Vu­ja­no­vić ima pra­vo na tre­ći man­dat, ali je pod­sje­tio da je Ve­ne­ci­jan­ska ko­mi­si­ja ne­ko­li­ko pu­ta na­gla­si­la da je cilj ustav­nih ogra­ni­če­nja na suk­ce­siv­ne pred­sjed­nič­ke man­da­te da ogra­ni­če ri­zik od ne­ga­tiv­nih po­sle­di­ca po de­mo­kra­ti­ju ko­je pro­is­ti­ču iz či­nje­ni­ce da ista oso­ba ima mo­guć­nost da bu­de na mje­stu pred­sjed­ni­ka pre­tje­ra­no du­go. Vene­ci­jan­ska ko­mi­si­ja je bi­la ras­po­lo­že­na da da mi­šlje­nje o va­lja­no­sti tre­će Vu­ja­no­vi­će­ve kan­di­da­tu­re kroz pri­zmu evrop­skih stan­dar­da, ali cr­no­gor­ska vlast ni­ka­da ni­je za­tra­ži­la ta­kvo mi­šlje­nje.
Po okon­ča­nju pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra 2013. go­di­ne, iz De­mo­krat­skog fron­ta su tvr­di­li da je nji­hov kan­di­dat Mi­o­drag Le­kić stvar­ni po­bjed­nik tih iz­bo­ra, ali je Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja (DIK) pro­gla­si­la Vu­ja­no­vi­će­vu po­bje­du, što je DF ospo­rio i ob­ja­vio niz do­ka­za o iz­bor­noj kra­đi. Usli­je­dio je i pro­test is­pred Skup­šti­ne Cr­ne Go­re,
Opo­zi­ci­ja i SDP, ko­ji je ta­da bio u ko­a­li­ci­ji sa DPS-om, pre­šli su pre­ko to­ga i Vu­ja­no­vić se vra­tio u fo­te­lju i do­bio tre­ći man­dat iako Ustav do­zvo­lja­va sa­mo dva.
Po­čet­kom fe­bru­a­ra 2013. go­di­ne, Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja je po­tvr­di­la pred­sjed­nič­ku kan­di­da­tu­ru Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, ko­ja se po­tom na­šla na pro­vje­ri kod Ustav­nog su­da po­što je So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja osta­la pri svom sta­vu da on ne­ma pra­vo da se kan­di­du­je. Ta­da­šnji ko­a­li­ci­o­ni part­ner DPS-a je od ras­pi­si­va­nja pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra po­ru­či­vao da ne­će po­dr­ža­ti Vu­ja­no­vi­ća, uz na­ja­vu da će pred­u­ze­ti sve za­kon­ske mje­re ka­ko bi ospo­rio nje­go­vu kan­di­da­tu­ru.
Ipak, gla­so­vi­ma ve­ći­ne su­di­ja Ustav­nog su­da od­bi­je­na je žal­ba ko­ju je u svoj­stvu bi­ra­ča u fe­bru­a­ru 2013.go­di­ne pod­ni­je­lo 11 funk­ci­o­ne­ra SDP-a na rje­še­nje Dr­žav­ne iz­bor­ne ko­mi­si­je ko­jim je po­tvr­đe­na Vu­ja­no­vi­će­va pred­sjed­nič­ka kan­di­da­tu­ra. Sud je na­šao da kan­di­dat Fi­lip Vu­ja­no­vić uži­va ustav­no pa­siv­no pra­vo gla­sa da bu­de bi­ran ka­da je u pi­ta­nju funk­ci­ja pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re i da se man­dat od 2003. go­di­ne do 2008.go­di­ne ne mo­že sma­tra­ti kao pred­sjed­nič­ki man­dat u ne­za­vi­snoj Cr­noj Go­ri u smi­slu čla­na 97 Usta­va Cr­ne Go­re. Tu­ma­če­nje su­da da Vu­ja­no­vić ima sa­mo je­dan man­dat u ne­za­vi­snoj Cr­noj Go­ri od opo­zi­ci­je i SDP-a ta­da je oka­rak­te­ri­sa­no kao skan­da­lo­zno.
Ta­da je še­sto­ro su­di­ja gla­sa­lo da žal­ba SDP-a bu­de od­bi­je­na, dok je Mi­o­drag Ilič­ko­vić bio pro­tiv.
D.J.-M.V.


Bla­žić: Ne­ma ustav­no pra­vo

De­kan Fa­kul­te­ta za dr­žav­ne i evrop­ske stu­di­je u Pod­go­ri­ci pr­of. dr Đor­đi­je Bla­žić re­kao je da Fi­lip Vu­ja­no­vić ne mo­že da se kan­di­du­je na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma 2018.go­di­ne jer na to ne­ma ustav­no pra­vo. On pod­sje­ća da naj­vi­ši prav­ni akt o­gra­ni­ča­va i broj man­da­ta i broj iz­bo­ra.
– Ni­je iz­ne­na­đe­nje to što je sa­op­štio pred­sjed­nik dr­ža­ve. Ni­je pi­ta­nje što ne­će da se kan­di­du­je, ne­go on za to jed­no­stav­no ne­ma osno­va jer Ustav ogra­ni­ča­va i broj man­da­ta, da­kle vre­men­ski pe­ri­od, ali i broj iz­bo­ra. Naj­vi­še dva pu­ta mo­že da bu­de bi­ran za pred­sjed­ni­ka, ovo bi, u stva­ri, bio ne­ki tre­ći man­dat, a po Usta­vu ne mo­že da ima tre­ći man­dat. Da ne ula­zi­mo u pi­ta­nje da li bi mu to bio tre­ći ili če­tvr­ti man­dat, to smo već i ras­pra­vi­li – ka­zao je Bla­žić za RTCG.